Кућа Цековића
- Почетна
- Кућа Цековића
Кућа Цековића
Знаменитости Источног Сарајева
Кућа Цековића
Znamenitosti iz XIV (14.) vijeka!
О знаменитости
Цековића кућу саградила је српска трговачка породица Цековић – Ристо и Василија, и тада им је служила као љетниковац. Она се налази на југозападном дијелу Пала у Романијској улици и припада Митрополији дабробосанској. Цековићи воде поријекло из Бијелог Поља одакле се Петар Цековић доселио у 19. вијеку. Петров син Ристо са супругом изградио љетњиковац подно Каловитих брда у Палама. Кућа је изграђена на терену са приличним нагибом, димензија 20 пута 11 метара. ова једноспратница са поткровљем, симетричне фасаде са дрвеним преградама на веранди, дрвеним степеницама, приземљем изграђеним од камена, двоводним кровом од цријепа и лима, са прозорима једнаких димензија - представља архитектонско дјело високих умјетничких и естетских вриједности.
Од Ристове шесторо дјеце, двоје је дочекало крај Другог свјетског рата, а једно крај посљедњег Одбрамбено-отаџбинског. Ристова два сина, Петар и Жарко су између два свјетска рата наставили да се баве трговином.
Жарко се везао за Пале, а у љетњиковцу је у назначеном периоду држао и продавницу заједно са мајком Василијом.
Жарко, који се бринуо о Љетниковцу погинуо је у рату 1943. године. Преостало двоје дјеце Риста Цековића, Петар и Милојка нису имали дјеце. Милојка је запамтила и Одбрамбено-отаџбински рат, духовно везана за Православну цркву, као и уосталом већина угледних сарајевских Срба, своје златнике је старачком добу давала онима који су ишли у Свету земљу да помену њене Цековиће, али и Ђокиће, јер јој је мајка Василија потицала из угледне и богате српске породице из Мостара.
Љетњиковац заједно са тада новоизграђеном црквом Успења Пресвете Богородице на Палама, коју је 1909. године довршио свештеник Ђорђе Грабеж, отац Трифка Грабежа, чинили су зачетак насеља Пале.
Историја је тако хтјела па је Љетњиковац Цековића у сва три рата служио као прибјежиште избјеглица, а заједно са паљанском црквом дијелио историјска збивања 20. вијека. Цековића кућа на Палама проглашена је националним спомеником БиХ 2004, а у потпуности реконструисана 2007. године.
[1] Културна историја Босне и Херцеговине, 452, 454.
[2] Стећци представљају јединствен примјер израде споменика, гдје је њихова величина зависила углавном од важности личности којој је посвећен. Највећи број стећака њих 59 593 налази се на 2687 евидентираних мјеста у Босни Херцеговини, у Хрватској их је евидентирано 4447, Црној Гори 3049 и Србији 2267.
[3] Старине по околини Сарајева, 27-28.
Погледајте и остале знаменитости
Истражи више о знаменитостима Источног Сарајева
