Градина Павловића
- Почетна
- Градина Павловића
Градина Павловића
Знаменитост града Источно Сарајево
Градина Павловића - Пале
Znamenitosti iz XIV (14.) vijeka!
О знаменитости
Територија града Источно Сарајево са својом површином од 1.425,77 км2 чини највећи град у Републици Српској. Подручје града је насељавано још у праисторији, чему највише свједочи у свијету позната „Гласиначка култура“, која носи име по Гласиначкој висоравни а представља једну од најзначајнијих култура бронзаног и жељезног доба на европском континенту. У средњем вијеку цјелокупна данашња територија града Источно Сарајево је била под управом властелинске породице Павловић, а у саставу краљевства Стефана Твртка I Котроманића.
Земљу Павловића чинили су њихови посједи у источној Босни који су захватали подручја Криваје, Праче и средње Дрине, од Олова до Врхбосне (Сарајево) на западу, до Добруна и Прибоја на истоку, без Сребренице и њене околине. На југу су се њихови посједи пружали до Лима и Дрине. У саставу земље Павловића налазиле су се жупе: Борач, Бродар, Вишеград, Добрун, Хртар, Вратар, Студена, Оловци и Осат, уз Врхбосну, Бистрицу, Осаницу и Драмешин. Поред ових посједа у једном историјском тренутку Павловићи су управљали подручјем Билеће и Требиња, дијелом Конавала са Цавтатом.
Ова породица је како се чини изградила и недовољно истражен локалитет Град, јужно од Пала. Већина фортификацијских објеката и градова је била опасана дебелим зидинама, а сама површина града није прелазила 1000 м2, а градови су у већини случајева подизани у близини важних саобраћајница, тј. изнад истих, самим тим чињеница да је кроз земљу Павловића, и кроз паљанску котлину пролазио веома важан пут Via Drine, а распоред утврђења је ишао пратећи трговачки пут и токове Миљацке, Праче, Дрине и Рзава, говори о важности Пала као саобраћајне трасе која је спајала исток и запад. Поред тога, утврђени објекат изнад Пала изграђен је између два велика средњовјековна града, Павловца на Прачи (Нови Град) и Ходиђеда, што потврђује важност пута који је пролазио кроз котлину, а вјероватно и о постојању неког мањег насеља.
Павловића утврђење, изнад извора Паљанске Миљацке, изграђено је на правилној купи, бр. кат. ч. 2281/2 и 2281/3 К.О. Пале, (43°47'18.4"N 18°34'26.3"E). Данас се до рушевина долази уском и скоро непреиступачном стазом, која води кроз окомите стијене изнад којих се простире град, а рушевине су видљиве тек на самом врху. У изворима о њему нема података, па се не зна ни како је утврђење носило име. Данас је познато као Градина Павловића, подигнута највјероватније након друге половине 14. вијека. Утврђењу се и тада могло прићи са једне стране, што је уосталом био устаљен одбрамбени механизам средњовјеовних градова. Могу се уочити и дијелови донжон куле, главне кружне куле осматрачнице пречника око 4.5 метра. На западу се налазила једна издвојена четвероугаона кула. О конструктивним елементима утврђења Павловића тешко је говорити без поузданог увида у етапе грађења, односно издвајања старијег слоја од млађег. Величина и дебљина зидова која је прелазила 1.40 м сигурно је значила покушај одбране од опсадне артиљерије. Занимљиво је запажање да су Павловићи градили донжон куле кружног облика, које налазимо од краја 14. вијека у Босни, па до турских освајања. Због неспомињања паљанског града у изворима није вршена нека озбиљна студија нити истраживање истог.
Сваки град, па и Градина Павловића је имала цистерну или више њих. Та одлика је кроз историјске легенде повлачена као мана која је доводила до пада градова у вријеме надирања Османлија. Изван зидина поменутог утврђења и данас се уочава истурена кула, а у оближњем православном гробљу налазе се средњовјековни надгробни споменици – стећци. Њих десетак је и данас видљиво иако запуштено и зарасло у густо шипражије. Мазалић је добро уочио посебност једног од њих, тзв. шљеменика који се од уобичајног сандука на двије воде разликује јер их има четири. Он иницира да се можда испод самих стећака налазе гробна мјеста чланова властелинске породице.
[1] Владислав Скарић, Изабрана дјела, Сарајево и његова околина од најстаријих времена до аустроугарске окупације, књига 1, Веселин Маслеша, Сарајево 1937. 50-51
[2] Kulturna istorija Bosne i Hercegovine, 451.
Pogledaj i ostale znamenitosti!
Istraži više o znamenitostima u Istočnom ,
