Бјелосављевићи – некропола стећака са црквом
- Почетна
- Бјелосављевићи – некропола стећака са црквом
Бјелосављевићи – некропола стећака са црквом
Знаменитост града Источно Сарајево
Бјелосављевићи – некропола стећака са црквом
СОКОЛАЦ
О знаменитости
Средиште Гласинца средњег вијека свакако је била црква на Гласинцу (данас мјесто Црквина). Као средишња тачка Гласинца помиње се у више докумената Дубровачког архива. Ови документи сачињени су из практичних потреба трговине па тако сазнајемо да је у непосредној близини била царина (данашњи Бјелосављевићи) као и нека вода – водена површина, довољно велика да се помиње као оријентир (вјероватно локалитет Језеро у непосредној близини Црквине). Сам положај цркве и царине је на раскрсници путева који су водили из Дубровника према Олову, затим и утврђена мјеста Борач, Павловац и Ходидјед и даље према Подрињу, што је условило да становништво Гласинца углавном буде насељено сточарима и трговцима „поносницима“ који су вршили услуге транспорта робе из градова и утврђења преко Гласинца. Ови трговци су, судећи по изворима, становали у катунима и називани су власима, сходно подјели на друштвене класе у средњем вијеку. (Власи је назив за полуслободне сточаре, који се често баве и преносом робе, као што је то код нас био случај.)
...
Гласинац оног времена био је под влашћу великашке породице Павловић, једне од најмоћнијих породица босанског племства, након смрти краља Твртка Котроманића. Центар области Павловића је утврђени Борач. Историјски извори остављају могућност да је царина на Гласинцу у неком периоду била под управом великашке породице Косача. Такође, у предању се говори и да је овим крајем владала Проклета Јерина, одосно Ирина Бранковић, супруга деспота Ђурађа Бранковића и мајка деспота Лазара Бранковића. По предању, граница Србије је била на брду Пуховцу, на коме је Јерина присилним радом изградила утврђење. Њено име се сачувало и у називу за стари калдрмисани пут – Јеринина теста, који је ишао готово истовјетно са данашњим модерним, од Сокоца према Власеници.
...
Гласинац је имао и вјерске објекте. Црква на Гласинцу свакако је најпознатија. Поред ње се налази и некропола стећака – средњовјековних надгробних споменика. Данас их има око 300, али тај број морао је бити барем двоструко већи, јер су неки стећци употријебљени за градњу споменика аустроугарским војницима након окупације, изградњу цркве на Градцу, Задружног дома, мостова, приватних објеката и слично.
Погледај и остале знаменитости
Истражи више о знаменитостима Источног Сарајева
